Do sada najveæi, dvadeset drugi po redu, samit NATO koji se od ove srede do petka održava u Bukureštu, formalno poèinje radnom veèerom koju organizuje rumunski predsednik Trajan Basesku.
Osim sastanka na vrhu 26 èlanica Saveza, sastavni deo bukureštanskog samita æe biti i zajednièka zasedanja lidera NATO i 23 partnerske zemlje u okviru Evroatlantskog partnerskog saveta, meðu kojima su i sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije osim Slovenije (od marta 2004. godine punopravna èlanica Saveza). Sastavni delovi samita su i odvojeni sastanak Saveta NATO-Rusija na nivou šefova država i vlada, "Ukrajinske komisije" NATO, zatim odvojeni sastanak NATO-Avganistan, koji æe, zajedno s Kosovom, biti najvažnija tema prvog dana samita, kada se bude analiziralo stanje aktuelnih vojno-operativnih dejstava zapadnih vojnih saveznika u oko 30 operacija i misija širom svijeta - od klasiènih vojno-intervencionistièkih, do bezbednosno-preventivnih i humanitarnih.
Novo proširenje NATO, novi izazovi
Polazna osnova samita u Bukureštu su zakljuèci sa samita iz Rige održanog 28.i 29. novembra 2006. godine. Tada je usvojena odluka o ubrzanju procesa tranformacije Saveza "u skladu s novim pretnjama i izazovima", kao i o daljem jaèanju njegove "operativne sposobnosti i praktiène solidarnosti u svim potencijalnim okolnostima koje bi se mogle naæi pred saveznicima".
Politika daljeg širenja Alijanse, potencijalne pozivnice Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji da se u skoroj buduænosti pridruže punopravnim èlanicama, te raspetljavanje zamršenog klupka geostrateških interesa izmeðu NATO i Rusije u povodu nastojanja Ukrajine i Gruzije da se što pre pridruže Savezu - takoðe je visoko poziconirani prioritet samita u Bukureštu, a po tonu i zakljuècima koji æe na kraju biti usvojeni, ova taèka dnevnog reda bi, možda, mogla imati i najveæi odjek. Nije bez razloga sastanak Saveta NATO-Rusija, kojim æe s ruske strane predsedavati kategorièno-principijelni Vladimir Putin, ostavljen za kraj - pred samo poletanje ostalih lidera svojim kuæama.
Šta æe Buš reæi Putinu?
Amerièki predsednik, Džordž Buš, dva dana uoèi samita usred Kijeva, autoritetom najjaèe èlanice najjaèeg Saveza, ohrabrivao je ukrajinskog kolegu Viktora Jušèenka da istraje u svojim aspiracijama ka punopravnom èlanstvu. „Mi vas u tome u potpunosti podržavamo", izjavio je Buš, te poruèio Moskvi da „Rusija nema pravo veta na odluku Ukrajine da se pridruži NATO". No, šta æe u petak kazati Putinu u lice - teško je predvideti.
Rusija je prethodno upozorila da bi korak bliže zvaniènog Kijeva ka Briselu (kojim bi saveznièke snage prvi put bile rasporeðene na ruskim granicama) „neminovno doveo do duboke krize" izmeðu ove dve zemlje koje, inaèe, od raspada bivšeg Sovjetskog Saveza nisu u dobrosusedskim, a još manje u srdaènim, odnosima.
Politika „otvorenih vrata"
Saradnja NATO i rusije bi, nakon samita u Bukureštu, mogla dospeti na još težu probu ukoliko bi i Gruzija u petak dobila naklonost saveznika. U to, za sada, takoðe ne treba sumnjati, iako ne smatraju sve èlanice Saveza - posebno skandinavske zemlje - da je pametno iritirati Moskvu u vrijeme kada su odnosi izmeðu Rusije i Zapada dovoljno zategnuti zbog Kosova, razlièitog odnosa prema Iranu, amerièkog plana o postavljanju protivraketnog štita u Poljskoj i Èeškoj, zbog ekonomskog protekcionizma od strane visokorazvijenih zemalja itd.
Generalni sekretar Alijanse, Jap De Hop Shefer, uoèi puta u Bukurešt je, meðutim, izjavio da æe na samitu biti „potvrðena politika ostavljanja otvorenih vrata za potencijalne nove èlanice", te pojasnio da se to „svakako odnosi i na Ukrajinu i Gruziju, jer na njihove aspiracije ne bi trebalo da utièe niko sa strane, ukljuèujuæi tu i Rusiju". Osim rezolutnog ohrabrenja od strane zvaniènog Vašingtona, Shefer oèigledno raèuna i na sve intenzivniji angažman Poljske i baltièkih država u korist ove dve zemlje kao i onih koje ka takvim integracijama teže. Generalni sekretar Saveza, doduše, ima uporište i u zakljuècima samita iz Rige kojima je predviðeno da bi Akcioni plana za pristupanje (Membership Action Plan - MAP) „trebalo odobriti svakom aspirantu ka punopravnom èlanstvu koji za to ispuni uslove zapadne vojne alijanse".
Dug put do èlanstva
Bez obzira na konaèni zakljuèak iz Bukurešta, i Gruzija i Ukrajina æe, od dobijanja MAP-a pa do punopravnog èlanstva, morati da savladaju još mnogo prepreka, jer uèešæe u Akcionom planu samo po sebi ni jednoj potencijalnoj èlanici „ne garantuje èlanstvo, veæ predstavlja samo kljuèni mehanizam pripreme". A koliko taj put „pripreme" može biti dug, najbolje pokazuju primjeri Albanije i Makedonije, koje su svoje MAP-ove dobile na samitu u Vašingtonu 1999. godine, pozivnici za èlanstvo se nadaju u Bukureštu, a na formalni prijem se, zbog proceduralnih razloga, èeka još od jedne do nekoliko godina. Zajedno sa ove dve zemlje, Akcione planove su dobile i Bugarska, Estonija, Latvija, Litvanija, Rumunija, Slovaèka i Slovenija. Svih sedam ovih zemalja primljene su u NATO 2004. godine, a Albanija i Makedonija su ostale, dok Hrvatska na svoju pozivnicu èeka 'tek' šest godina.
Nagrada za vojne reforme
Zapadni Balkan je - kao i obièno na ovako glamuroznim sedeljkama - tema uz ruèak drugog dana samita. Šta je sve moguæe strpati u dva sata jedenja, pijenja i traženja rješenja za jedno od najtrusnijih politièko-bezbednosnih podruèja u svijetu - teško je proceniti autsajderu koji æe za to vreme, možda, grickati sendviè u košmarno-uzavrelom novinarskom kutku, dovikivati se sa svojom redakcijom ili prouèavati ezopovske reèenice unapred skrojenih zakljuèaka.
Sasvim je, medjutim, izvjesno da æe Hrvatska dobiti pozivnicu za punopravno èlanstvo, Makedonija takodje ako do èetvrtka dobije samilost Grèke na obostrano prihvatljivo novo ime ove države, a Albanija ako joj se svojski progleda kroz prste. Ako bi se sudilo samo po veæ preduzetim geostrateškim potezima amerièke administracije na tom dijelu Balkana, èije je djelovanje poèelo još od kraja 80-tih, sve tri predsjednika ovih zemalja æe se iz Bukurešta vratiti kuæi s pozivom za èlanstvo. Vojne reforme u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori bi trebale biti nagradjene takozvanim Intenziviranim dijalogom kojeg trenutno imaju Armenija, Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan i Moldova. Približavanje BiH i Crne Gore za korak Savezu, snažno podržavaju SAD, Turska, domaæin samita - Rumunija i sve druge države koje gravitiraju ovom regionu. Ima i onih èlanica koje bi, iz raznih razloga, proces širenja NATO-a na balkansko podruèje usporili ili èak odložili (Belgija, Holandija, neke baltièke države), kao i onih koje tradicionalistièki zagovaraju ‘paket-aranžmane' za cijelu regiju.
Srbija na èekanju
Takvu strategiju kvari Srbija koja æe u Bukureštu biti pod velikim znakom pitanja, jer su obje strane trenutno suzdržane: Srbija æe nakon proglašenja nezavisnosti Kosova još teže zaboraviti 78 dana razornih natovih vojnih udara u proljeæe 1999. godine, a zapadni vojni saveznici strahuju da bi na vanrednim izborima 11. maja, kola mogla krenuti i sasvim nizbrdo. Vrata za Srbiju æe ipak ostati otškrinuta! (Objavljeno dan uoèi samita na RDW, www.dw-world-de)